Rezilijentnost naspram efikasnosti: stabilnost putem fleksibilnih lanaca snabdevanja.

Razumevanje sopstvene organizacione strukture

Savremeno korporativno okruženje se stalno menja u mnogim oblastima, a često je nesigurno i nestabilno. Organizaciona struktura koja se trenutno smatra ispravnom i odgovarajućom već sutra može da bude pogrešna i neadekvatna. Zbog svega toga, za jačanje sopstvene rezilijentnosti organizacijama je potrebna sposobnost da svoje strukture prilagode novim okolnostima.

Struktura može da počiva na snažnom formalizmu, kao što je recimo striktna birokratija. Ona je odgovarajuće rešenje u uslovima stabilnosti i sigurnosti i kada se zadaci ne čine previše složenim. Sa druge strane, organska i fleksibilna organizacija omogućava relativno brzo prilagođavanje novim nestabilnim i nesigurnim okolnostima. Ove organske strukture su veoma efikasne, čak i u slučaju izuzetno složenih zadataka.

Razumevanje i oblikovanje rezilijentne organske strukture

Adaptivni i rezilijentni sistemi imaju specifične strukturne i dinamičke osobine. Radi se o sposobnosti sistema da se nakon poremećaja ponovo vrati u normalno stanje – razvijajući na taj način toleranciju na poremećaje, čak i u slučaju kada su oni veoma turbulentni.  

U prošlosti je razvijen stav prema kome je neophodno razbiti prethodne strukture kako bi se reagovalo dinamično, odnosno kako bi mogla da se izvrši reorganizacija: od dezorganizacije do stvaranja haosa.

Ljudi svojim delanjem igraju veoma važnu ulogu u ovom kontekstu - svojim stavom i načinom razmišljanja doprinosimo tome da se trajne promene u organizaciji ne doživljavaju kao izuzetak, već kao pravilo. Štaviše,  stabilnost može da se čak smatra opasnom.

Kada je reč o rezilijentnosti, treba imati u vidu da su kapaciteti za predviđanje ograničeni, kao i da ponašanje kompleksnog i dinamičnog sistema nije linearno. To se ne odnosi samo na iznenadne poremećaje, već i na dugotrajne i suptilne promene tokom vremena, kao što su na primer obrasci potrošnje. 

O autoru: Tomas Hanke je profesor nemačke Visoke škole za ekonomiju i menadžment FOM, na odseku opštih poslovnih studija sa posebnim akcentom na logistiku. Na Univerzitetu u Esenu studirao je komunikologiju, 
sa fokusom na sisteme upravljanja informacijama i znanjem u kompanijama. Potom je doktorirao na katedri za poslovnu informatiku u proizvodnim preduzećima. Karijeru je nastavio u kontroli prodaje jedne privatne banke, kao i na Univerzitetu Duizburg/Esen kao šef istraživačkog marketinga i koordinator programa održive logistike i međunarodnih programa u centru za logistiku i transport.  Bio je član uprave startap inkubatora, a trenutno je, kao savetnik i mentor, uključen u mnogobrojne inovativne i startap-projekte.