skip navigation
02.05.2022

Transportni barometar: Logistika trpi ekonomske posledice rata

Evropska privreda i transportna industrija suočavaju se sa velikim izazovima

Transportna industrija i ekonomske posledice

Prvi kvartal 2022. godine bio je pod snažnim uticajem posledica ruskog rata u Ukrajini. Raspoloženje u privredi širom Evrope je palo. Potreba za transportom je i dalje velika. Povećane cene energije, međutim, imaju veliki uticaj na drumski teretni transport. Industrija se suočava sa ogromnim izazovima.

Povećane cene sirovina i energije imaju veliki uticaj na transportnu i logističku industriju mnogih zemalja. Vrtoglavi rast cene dizela i različiti nivoi cena u Evropi nanose štetu uglavnom malim transportnim preduzećima, kao i konkurentnosti evropskog drumskog teretnog transporta.
Objavi na ...

Potražnja za tovarnim prostorom u Evropi je veća od ponude

Nakon prvobitnog poleta u privredi početkom ove godine, očekivanja su splasnula usled najnovijih dešavanja u vezi sa ruskim ratom u Ukrajini. Ekonomski efekti utiču i na transportno tržište. Ukupan broj ponuda tereta u Evropi pao je u prvom kvartalu za 4 procenta u poređenju sa prethodnim tromesečjem. Razlog za to je smanjenje unosa tereta u januaru (-8%) i februaru (-12%).  U martu je unos tereta i samim tim potražnja za transportnim kapacitetima u Evropi ponovo porasla za 42 procenta. Ponuda tovarnog prostora je smanjena zbog ekonomskih efekata – pre svega zbog povećanja cene energije. Potražnja za tovarnim prostorom u Evropi je u prvom kvartalu 2022. godine značajno veća od ponude - odnos ponude tereta i tovarnog prostora je u proseku bio oko 70:30. Ovo se može videti i na nemačkom domaćem transportnom tržištu, gde je potražnja konstantno veća od ponude tovarnog prostora.

Različiti procentualni odnosi na nivou pojedinačnih država

Procentualni odnosi na nivou pojedinačnih država pokazuju, međutim, sasvim drugačije vrednosti. Ponuda tovarnog prostora za transporte iz Nemačke u Italiju je u prvom kvartalu nakon prvobitno uravnoteženog odnosa značajno porasla, uglavnom preko 70%.  „Na relaciju Nemačka – Italija verovatno su uticala konstantna uska grla u proizvodnji u nemačkim kompanijama“ kaže Gunnar Gburek, poslovni direktor u kompaniji TIMOCOM, u svojoj analizi dežavanja sa posebnim osvrtom na smanjenje izvoza.

Analiza suprotnog smera transporta pokazuje da je odnos tereta i tovarnog prostora pre početka rata i uvođenja sankcija u početku takođe bio na uravnoteženom nivou između 60:40 i 40:60 procenata. U martu je, međutim, došlo do kolapsa ponude tovarnog prostora i potražnja je neizmerno premašila ponudu: oko 75% ponuda tereta stajalo je naspram 25% ponuda tovarnog prostora i to uprkos činjenici da je nagli rast troškova energije takođe teško pogodio mnoge sektore italijanske privrede. Industrija čelika je naročito zavisna od sirovinskih rezervi iz Ukrajine, te su skoro sve čeličane smanjile, a u nekim slučajevima i obustavile proizvodnju. Drugi industrijski sektori su, po svemu sudeći, uspeli da održe nivo izvoza u Nemačku ili čak da ga povećaju i time doprineli konstantno visokoj potražnji za tovarnim prostorom.

Smanjeni transportni kapaciteti usled visokih cena energenata

Povećane cene sirovina i energije imaju veliki uticaj na transportnu i logističku industriju mnogih zemalja. Vrtoglavi rast cene dizela i različiti nivoi cena u Evropi nanose štetu uglavnom malim transportnim preduzećima, kao i konkurentnosti evropskog drumskog teretnog transporta.

Visok udeo ponuda tereta iz cele Evrope u sistemu kompanije TIMOCOM posledica je, između ostalog, i značajno smanjenih raspoloživih kapaciteta tovarnog prostora. Usled snažnog rasta cena energenata i konstantnog manjka vozača, mnoga transportna preduzeća su prodala svoje kamione ili ih privremeno povukla iz saobraćaja.

Rat u Ukrajini samo dodatno zaoštrava problem sa brzim rastom cena energenata, posebno dizela i gasa, kao i sa manjkom vozača u Evropi. Mnogobrojni ukrajinski profesionalni vozači su se vratili u svoju zemlju, što naročito pogađa baltičke i poljske špeditere i transportna preduzeća.

 

 

Šta rat u Ukrajini znači za transportno tržište?

U Poljskoj, koja je neposredni sused Ukrajine, posledice se već jasno osećaju. Pošto je tu bilo angažovano mnogo ukrajinskih vozača, neka transportna preduzeća su izgubila i do jedne trećine zaposlenih i zbog toga morala da parkiraju deo svojih flota.  Nakon što je većina evropskih kompanija prekinula saradnju sa ruskim partnerima, dodatno je opala i potražnja za uslugama prevoza. Još jedan razlog za slabu potražnju je i činjenica da je deo ukrajinskih preduzeća prestao da radi, tako da više ne naručuju komponente i ne isporučuju robu.  Ovo se posebno odnosi na automobilsku industriju.

Transport iz Evrope u Rusiju je skoro potpuno stao. Od sredine marta u sistemu kompanije TIMOCOM jedva da ima transportnih zahteva za Rusiju. Ponude tereta iz Evrope za Rusiju smanjile su se u martu za oko 85 procenata. Malo je verovatno da će se to promeniti u doglednoj budućnosti. Usled sankcija u Rusiju se isporučuje još jako mali broj proizvoda, a putovanje do te zemlje je naporno i veoma dugo.

 

Interesantan razvoj se, međutim, može uočiti u ponudama tereta iz Evrope u Ukrajinu. Nakon početka rata unos tereta je primetno opao, za ukupno 50 procenata. U martu je, kratkotrajno, ponovo doživeo blagi rast. „Vidimo da su nakon izbijanja rata u našem sistemu, između ostalog, tražene i postavljane ponude za transport humanitarne pomoći,“ kaže Gunnar Gburek. Iako izgleda nezamislivo: proizvodnja se nastavlja na zapadu Ukrajine. U sistemu pamentne logistike kompanije TIMOCOM i dalje ima zahteva za transport na zapad, doduše ne toliko kao pre početka rata. Unos tereta iz Ukrajine pao je u martu ukupno preko 80 procenata u odnosu na prethodni mesec.

 

Ovakva situcija i svi izazovi u vezi sa njom pogađaju svaku zemlju u Evropi, a kraj im se ne vidi. „Evropa je ujedinjena i evropske zemlje se zajedno suočavaju sa izazovima za njihovu privredu i transportnu industriju. Države, osim toga, pružaju humanitarnu pomoć ljudima u Ukrajini", kaže Gunar Gburek, poslovni direktor kompanije TIOCOM. „Teško da je neko mogao da predvidi ovaj nivo solidarnosti.“

 

Prvi štrajkovi u sektoru transporta i protesti u Evropi

Pojavljuje se, međutim, i prvi otpor usled efekata u ovom sektoru. U Nemačkoj, Španiji i Francuskoj već je bilo protesta vozača kamiona protiv visokih cena energenata, što je dovelo do kratkotrajnih promena u ponudama tereta. Štrajk prevoznika je najpre u Španiji rezultirao dvonedeljnim prekidom kamionskog saobraćaja, koji je izazvao tešku privrednu krizu.  Pojedini sektori, kao što su mlekarska, poljoprivredno-prehrambena, kao i automobilska i građevinska industrija, morali su da privremeno obustave svoje aktivnosti.  Ovo se jasno videlo u ponudama tareta, koje su tokom štrajka u Španiji porasle sa ispod 10 procenata na preko 50 procenata. Tako nešto se nikada ranije nije desilo u Španiji.

 

 

Iako vlada nije pregovarala sa štrajkačima, protesti su se na kraju pokazali kao uspešni: ceo sektor će dobiti kompenzaciju za povećanu cenu goriva u ukupnom iznosu od 1,125 milijardi evra. Pored minimalne subvencije od 20 centi po litru ili kilogramu goriva za dizel, benzin, gas i aditiv Adblue, obećanja između ostalog uključuju i direktnu pomoć u iznosu od 450 miliona evra za preduzeća za prevoz robe i putnika, kao i dvostruko veći iznos sredstava za pomoć u slučaju odustajanja od profesije u sektoru transporta. 

 

Finansijske olakšice za obezbeđenje transportnih kapaciteta

Trenutna dinamika veoma otežava prognoze za drugi kvartal. Ukoliko se negativni ekonomski efekti i protesti pojačaju u drugim evropskim zemljama, ovaj sektor i cela evropska privreda će se suočiti sa mnogo toga u drugom kvartalu 2022. godine. Ako bi evropske vlade pružile finansijsku podršku i dale olakšice transportnoj industriji širom kontinenta, o čemu se, na primer, već razgovara u Nemačkoj i mnogobrojnim istočnoevropskim zemljama, to bi moglo barem malo da olakša položaj transportnih preduzeća. Transportni kapaciteti u tom slučaju ne bi morali da se smanje u meri od koje strahuju brojna logistička udruženja.

 

Stručnjaci za tržište kompanije TIMOCOM redovno izveštavaju o aktuelnim dešavanjima i objavljuju informacije sa transportnog tržišta u vestima Transportnog barometra na LinkedIn-u. FreightTech kompanija TIMOCOM od 2009. godine koristi Transportni barometar za analizu ponude i potražnje transporta u 46 evropskih zemalja. Više od 147.000 korisnika svakog dana generiše do milion međunarodnih ponuda tereta i tovarnog prostora u sistemu pametne logistike. Sistem podržava preko 50.000 korisnika kompanije TIMOCOM u digitalnoj optimizaciji njihovih logističkih procesa.

 

 

Više informacija o kompaniji TIMOCOM možete pronaći na www.timocom.rs.

do vrha