Tehnologije budućnosti za logistiku: Vizija i stvarnost veštačke inteligencije
Logistika nudi idealno polje za primenu veštačke inteligencije. Inteligentnom analizom podataka koji nastaju u transportnom procesu može se, na primer, predvideti budući razvoj u proizvodnji i logistici. Na taj način se resursi mogu efikasnije koristiti u logističkom preduzeću.
Digitalizacija kao alat može dati važan doprinos poboljšanju logistike. Poslednjih godine je nastalo mnoštvo tehničkih pronalazaka – a slediće i novi. Koja od ovih tehnologija će imati potencijal kako bi se preduzeća bolje pripremila za budućnost. Koji je trenutni nivo razvoja u logistici i gde se ove tehnologije budućnosti primenjuju u praksi? Za odgovorom na ovo pitanje tragamo u seriji TIMOCOM blogova „Tehnologije budućnosti u logistici“. U poslednjem članku smo se posvetili pronalascima proizvođača vozila u vezi sa autonomnim kamionima. Ovaj put tema je veštačka inteligencija.
Veštačka inteligencija (skraćeno VI) se može primenjivati u logistici kako bi se prognozirala tražnja, planirale narudžbine i kapaciteti, kao i omogućilo optimalno skladištenje transportnih dobara. Sa njom je moguća optimizacija logističkih procesa, izbegavanje grešaka, prognoza budućih proizvodnih količina i rano prepoznavanje pretećih opasnosti. Ovakva fleksibilnost koja tačno odgovara zahtevima tržišta za logistiku znači bolju uslugu i niže troškove.
VI se smatra važnom tehnologijom budućnosti
U Logističkom barometru konsalting kuće SCI više od 70 procenata ispitanih preduzeća je u oktobru 2019. godine navelo da veštačku inteligenciju smatra jednim od značajnih ili veoma značajnih megatrendova u logističkoj branši.
U drugoj anketi Bitkoma o digitalizaciji logistike iz iste godine, 71 procenat ispitanih preduzeća pretpostavlja da će veštačka inteligencija u sledećih deset godina preuzeti planiranje ruta ili naručivanje robe. To pokazuje da se VI smatra važnom tehnologijom budućnosti. U istoj anketi, međutim, samo šest procenata od više od 500 ispitanika je navelo da već koristi veštačku inteligenciju u svom preduzeću. To je dovoljan razlog da se intenzivnije baci pogled na temu.
Preduzeća još uvek odugovlače sa sprovođenjem
Postoje mnoge definicije za ovaj pojam. Njihova značenja variraju u zavisnosti od branše i primene. Ono što je zajedničko svima je da VI opisuju kao oblast informatike koja se bavi simulacijom inteligentnog ponašanja od strane kompjutera. Osim toga se pod tim podrazumeva sposobnost mašine da primi i analizira informacije i izvede interpretaciju iz podataka. Iz toga se mogu izvesti trendovi i obrasci koji se kao dopuna znanja mogu dalje koristiti od strane sistema. Cilj je da se uz pomoć ove tehnologije imitira inteligentno ljudsko ponašanje.
Za logistiku je zanimljiva pažljiva analiza podataka, kako bi se na osnovu toga donele najbolje odluke za procese. Ali uprkos ovim pozitivnim efektima, prema Bitkom studiji odnos branše prema VI je po svemu sudeći ambivalentan. Iako su ispitanici navode mnogobrojne mogućnosti, pri sprovođenju još uvek postoji suzdržanost, kako pokazuje Bitkom studija. Međutim, VI bi doneo pozitivne efekte u mnogobrojnim poljima primene.
Efikasna koordinacija partnera, tražnje i resursa
Planiranje i određivanje rokova aktivnosti
Logistika se u svom svakodnevnom radu susreće sa raznim izazovima: visok nivo složenosti prilikom planiranja transporta ili konstantno promenljiva situacija na tržištu. Ona, na primer, postoji za sezonsku robu ili, kao što je trenutno slučaj, radi sprečavanja širenja korona virusa. Implementacijom VI u lancu snabdevanja i logistici, Supply Chain Manageri mogu preduzeti prilagođavanja transportnih procesa. Na taj način je moguća prognoza nastajućih uskih grla u kapacitetima ili nepredviđenih transportnih problema. To omogućuje brzo pronalaženje pogodnih alternativa i dozvoljava efikasno planiranje transporta.
Prognoza tražnje
Dakle, rešenja VI mogu u budućnosti olakšati aktivnosti planiranja kad se radi o tome da se koordinišu proizvođači, dobavljači i krajnji kupci. Na taj način se može obezbediti ne samo optimalno obavljanje transporta. Primena softvera zasnovanog na VI bi mogla u slučaju kašnjenja u odvijanju transporta kalkulisati moguće posledice na vreme, troškove i prihode i naći primenu kao temelj za donošenje odluke.
VI aplikacije osim toga omogućuju preduzećima da za svoje prognoze koriste podatke u realnom vremenu i da bolje predvide tražnju. To dovodi do toga da se optimizuje i planiranje vozila i kadrova i smanje proizvodni troškovi. To za industriju i trgovinu osim toga znači da se troškovi skladištenja mogu minimizirati efikasnim planiranjem resursa.
Efikasno skladištenje
Tehnologija veštačke inteligencije do sada je korišćena posebno često u skladišnoj logistici. Ona optimizuje mnoge procese skladištenja, kao što je, primera radi, evidentiranje i analiza podataka kao i postupci inventure. Osim toga VI se može koristiti za automatizaciju skladišta kada treba prognozirati tražnju određenih proizvoda. Na osnovu dobijenih podataka mogu se promeniti narudžbine, na odgovarajući način prilagoditi transporti i traženi artikli isporučiti lokalnom skladištu. Ova prognoza tražnje i prilagođavanje logističkih procesa nakon toga za preduzeća znače niže troškove skladištenja i transporta.
Faktor „čovek“ i VI ne moraju biti protivrečni
VI u teoriji poseduje mnoge prednosti, kao što je potencijal da se poboljša dejstvo automatizovanih poslova. Na taj način bi se mogle preuzeti funkcije i konkretni operativni zadaci rešenja VI za koje je danas potrebno razmišljanje i odlučivanje čoveka. VI se može koristiti u svakom trenutku pri automatizaciji jednostavnih zadataka koji se često ponavljaju, odnosno koji se mogu predvideti u radnoj svakodnevici. Njih trenutno još uvek u velikoj meri preduzima čovek. Postoji strah da će automatizacija kojom upravlja VI zameniti ljudski rad nekvalifikovane i srednje kvalifikovane radne snage. Ekonomija i politika bi zato trebalo da zajedno osmisle i preduzmu mere kako bi se društvene promene mogle oblikovati na socijalno prihvatljiv način. Međutim, postoji i strana pristalica koji vide pozitivna kretanja za tržište rada. Prema anketi Bitkoma, preduzeća pretpostavljaju da, iako se ljudski rad ne može zameniti sa VI, on se može značajno promeniti. Kvalitet radnih procesa će se poboljšati već i zbog toga što će se fizički rad ili jednostavni zadaci obavljati uz pomoć mašina. Zbog toga će stručna radna snaga sve više preuzimati zadatak donošenja strateških odluka. Prema Bitkom anketi to misli 67 procenata anketiranih. Zbog toga se pretpostavlja da će potreba za kvalifikovanom radnom snagom u logistici rasti. 72 procenta preduzeća koja su učestvovala u anketi zbog toga veruje da će logistika za deset godina biti atraktivan poslodavac za početnike.
Potrebne su dodatne promene
Slučajevi primene navedeni u ovom članku pokrivaju širok spektar VI aplikacija za celokupan lanac snabdevanja. Međutim, sigurno će biti izazovan zadatak da se logistički procesi u operativnom poslovanju učine autonomnim i predvidivim postupcima, kako to teorija pokazuje.
Na taj način brzo postaje jasno: VI nije tehnologija budućnosti koja će odmah svom širinom biti implementirana od strane tržišta.
Prelazak na inteligentnu logistiku će potrajati još neku godinu. Potrebno je znanje o vrednosti VI za preduzeće, konsekventna odluka rukovodstva o tome, kao i odgovarajuća korporativna kultura kako bi se sproveo tekući proces razvoja u kojem se krije veštačka inteligencija.