Održivost: 5 važnih pojmova za logističare i najveće prekretnice

Upravo je u okviru Svetskog panela o klimatskim promenama u Glazgovu jedan broj učesnika potpisao sporazum o odricanju od fosilnih goriva kod automobila i minibuseva. Osim toga svi učesnici su prvi put pozvali da se uvede zabrana  korišćenja uglja za proizvodnju struje u celom svetu. Prema nemačkom zakonu o lancu snabdevanja postoje još dve odluke koje neposredno utiču na transportnu i logističku branšu i omogućuju da se nasluti dalji razvoj.

Pitanja „Gde se upravo nalazi kamion?“ i „Stiže li roba na vreme?“ verovatno još uvek spadaju u najčešće postavljana u transportnom lancu. Istovremeno kod klijenata i potrošača raste želja za informacijama kao što su poreklo korišćenih sirovina, humana proizvodnja kao i ekološki transport. Transparentni lanci snabdevanja prema tome počinju, na primer, informacijama o održivom gajenju poljoprivrednih proizvoda, ne pregledom trenutnih zaliha na skladištu ili obaveštenjem o otpremi.

Znate li već sve o temi održivost i da li ste spremni da napravite sledeći korak? Digitalizacija sreće optimizaciju iskorišćenosti kapaciteta u sistemu pametne logistike TIMOCOM-a. Izgradite svoju mrežu proverenih međunarodnih preduzeća i smanjite prazne vožnje koje se mogu izbeći.

Izbegnite sada prazne vožnje

Kako bi se obezbedilo osnovno razumevanje, počinje serija sa objašnjenjem 5 najvažnijih pojmova sa direktnom vezom sa transportom i logistikom kao i kratka skica razvoja održivosti.

Nije Buzzword-Bingo: 5 pojmova održivosti za logističare

Svaki napredak sa sobom donosi nove pojmove, pa tako i velika tema „održiva logistika“ ili „transparentna logistika“. Šta je razlika između ekološkog bilansa i ekološkog otiska, ili ona uopšte ne postoji? Pre nego što se uđe u kompleksnu temu, moraju se razjasniti često korišćeni pojmovi. Internet nudi čitav niz leksikona koji sadrže isključivo stručne pojmove o temi održivost. Sledeća lista predstavlja izvod; objašnjenja se pojavljuju nakon klika na pojam.

1. Tri stuba održivosti

Održivost stoji na tri stuba koji su u stalnoj međusobno interakciji

• Društvena odgovornost:

On posmatra ljude kao ljudski resurs, ali je to pritom projekat suprotan izrabljivanju i savremenom ropstvu. U fokusu stoji da li je ljudsko dostojanstvo garantovano i da li svako ima iste šanse na obrazovanje, kulturu i blagostanje. Pored samih ljudi sa tačke gledišta privrednika dolaze još stručno znanje kao i angažman.

• Ekologija:

Ovde se zagovara štedljivo postupanje sa prirodnim resursima. Shodno tome, ono što se prirodi uzme, mora imati realističnu šansu da se regeneriše sopstvenim snagama. Cilj su raznolikost vrsta i zdravi ekosistemi.

• Ekonomija:

Preduzeća koja posluju društveno odgovorno i ekološki moraju takođeostvariti finansijsku dobit. Ona garantuje sposobnost da sprovedu održive investicije u napredne tehnologije, stručna usavršavanja ili u održive projekte i ostanu konkurentna.

2. Supply Chain Transparency / Supply Chain Visibility

Od sirovine do nuđenja konačnog proizvoda potrošaču „transparentnost lanca stvaranja vrednosti“ uzima u obzir sve korake u životnom ciklusu proizvoda. Transparentnost je ovde bitan indikator održivosti jer ovde je odlučujuća potpuna informacija o sirovinama, metodama prerade i transporta itd  . U okviru Zakona o lancu snabdevanja koji će stupiti na snagu 2023. godine to će za nemačka preduzeća biti jedan od najvažnijih aspekata.

3. Real-Time-Visibility

Pojam se ponekad izjednačava sa transparentnošću lanca snabdevanja. Međutim, Real-Time-Visibility u prevodu znači „vidljivost u realnom vremenu (transporta ili zaliha na skladištu itd.)“. Real-Time-Visibility se može iskoristiti u smislu održivosti i uz njenu pomoć raditi uz očuvanje resursa.

4. Dekarbonizacija

Prelazak na alternativne izvore energije dugoročno predviđa privredu bez emisije ugljen-dioksida. Drugim rečima, svetska privreda treba da korak po korak svoje procese prilagodi tako da stalno proizvodi i ispušta u atmosferu sve manje gasova staklene bašte, koji se nazivaju i „emisije“. Ovde je važan momenat napuštanje korišćenja fosilnih goriva i povećana primena obnovljivih energija, npr. energija vetra, sunčeva energija ili hidroenergija. Dekarbonizacija u logistici se može podstaći npr. modernizacijom voznog parka električnim vozilima ili štedljivim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i revalorizacijom postojećih lanaca snabdevanja.

5. Ekološki bilans

Ekološki bilans označava postupak kojim je prvobitno vrednovana samo ekološka prihvatljivost proizvoda. U to ulaze pre svega podaci iz proizvodnje, npr. koliko emisija nastaje za preradu sirovine do dobijanja gotovog proizvoda i njegove isporuke. Ekološki bilans u međuvremenu koristi i podatke od usluga kao i načine ponašanja .

Ostali relevantni pojmovi o temi:

• Ekološki otisak: Prvobitno reklamna kampanja naftnog koncerna British Petrol, ekološki otisak se osamostalio i postao indikator koji se odnosi na svakog pojedinačnog čoveka. Koriste ga vodeće organizacije za održivost kao što su Hleb za svet ili Global Citizen i on daje podatak o tome koja površina je potrebna da bi se održivo obezbedio životni standard jednog čoveka. Ko je radoznao, može u jednostavnom online testu izračunati sopstveni ekološki otisak i dobiće savete kako da ga smanji.
• Dan ekološkog duga: Ovaj dan, poznat i kao „Earth Overshoot Day“, označava datum u kalendarskoj godini, na koji svi ekološki otisci potpuno prekriju zemljinu površinu. Prirodni resursi su ovog dana, koji se svake godine menja, potrošeni. U 2021. godini ova tačka je dostignuta 29. jula.

(Ponovno) otkrivanje održivosti

Primitivne ljudske zajednice to čine od početka istorije čovečanstva, civilizovane i prosvećene industrijske države moraju to sada ponovo učiti: život i privređivanje u skladu sa onim što planeta nudi.

Kliknite i saznajte više: Sledeće prekretnice danas imaju najveći uticaj na održivo delovanje.

– Rođenje efekta staklene bašte: Istraživanje klime u 19. veku

Pojam „efekta staklene bašte“ potiče iz istraživanja s početka 19. veka, pre nego što se etablirao u 20. veku. Jean Baptiste Joseph Fourier i John Tyndall su istraživali   efekat ispuštenih emisija na klimu na zemlji. Oni su uporedili reakcije koje su bile utvrđene na planeti i u njenoj atmosferi sa reakcijama takozvanog „termos boksa“, jednog termoizolacionog suda.

– CLUB OF ROME: Industrijalac inicira održivost

Molim? To nije bio klimatski aktivista? Ne.

Industrijalac Aurelio Pecchei je osetio rastuću zabrinutost za čovečanstvo. Zajedno sa naučnikom Alexanderom Kingom je 1965. godineCLUB OR ROME. Samo sedam godina kasnije u saradnji sa MIT profesorima pojavila se knjiga „Granice rasta“ koja prvi put opisuje interakcije između čoveka, prirode i privrede. Asocijacija se sastoji od eksperata iz 30 zemalja koji vrše istraživanja na temu „Problemi čovečanstva u budućnosti“, traže rešenja i evaluiraju ih. Verna kredu „ZNANJE, RAZMIŠLJANJE, DELANJE“ organizacija je međunarodno aktivna, podržava npr. Global Marshall Plan Initiative i izdržava mrežu škola CLUB OF ROME.

– Agenda 21, Kjoto protokol & Agenda 2030: Budućnost se susreće sa svetskom politikom

• Agenda 21: Rio de Žaneiro je u junu 1992. godine bio domaćin konferencije UN za životnu sredinu i razvoj. Sa svojim govorom „Slušajte decu“ tada dvanaestogodišnja Severn Cullis-Suzuki je postala simbol potrebe za akcijom. Kao rezultat agenda sadrži akcioni program koji se sastoji od razvojnih i ekoloških preporuka za delovanje za 21. vek.
• Kjoto protokol: U japanskom Kjotu u decembru 1997. godine je postalo obavezno ono što je Agenda 21 samo ovlaš dokumentovala kao smernicu: Neke od zemalja učesnica su donele odluku da do 2000.godine zajedno smanje emisiju CO2 za 5,2 procenata. Uprkos više povrataka unazad Kjoto protokol važi kao prekretnica u klimatskoj politici jer je prvi put obavezujuće utvrđena vrednost smanjenja.
• Agenda 2030: U septembru 2015. godine u Njujorku je održan „Svetski samit o održivom razvoju“. Kao rezultat samita definisano je 17 ciljeva održivosti UN i oni još uvek važe kao Svetski ugovor za budućnost „Agenda 2030“. 193 šefa država i vlada se složilo sa ciljem da se svakom čoveku obezbedi dostojanstven život i to do 2030. godine. Sve tri dimenzije održivosti se uzimaju u obzir u ovih 17 ciljeva.

– Pariski sporazum: 1,5 stepen celzijusa piše istoriju

Poznato i kao „COP 21“, učesnici međunarodne konferencije o klimi su u decembru 2015. godine uspeli da svim zemljama nametnu obavezu zaštite klime i konačno zazvone za prelazak na alternativne izvore energije. Vrhunski cilj sporazuma je ograničenje zagrevanja Zemlje za 1,5 stepen celzijusa kako bi se zaustavile posledice klimatskih promena. Ova cifra je prvi put utvrđena u međunarodnom ugovoru i time postala obavezujuća širom sveta. Na taj način je svaka država obavezna da skroji i implementira svoj paket mera.

– Nemački zakon o lancu snabdevanja: Zakon zamenjuje smernice

Nemački bundesrat je 25. juna 2021. godine doneo Zakon o obavezi dužne pažnje u lancu snabdevanja (LkSG). On stupa na snagu 2023. godine i održive lance snabdevanja čini obaveznim najpre za nemačka preduzeća sa više od 3.000 zaposlenih, kao i njihove dobavljače . Preduzeća koja se na dobrovoljnoj bazi već zalažu za održivost i žive je, prema ovom zakonu treba da dobiju posebnu podršku. Svojim sadržajem zakon cilja na to da utvrdi i ukloni postojeće opasnosti za čoveka i životnu sredinu, kao i da etablira mere prevencije.

– Klimatski pakt iz Glazgova: Kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem

U jesen 2021. godine Glazgov je poželeo dobrodošlicu predstavnicima iz gotovo 200 zemalja na konferenciji o klimi „COP26“. Učesnici su ocenili dosadašnje mere za zaštitu klime i u „Klimatskom paktu iz Glazgova“ doneli odluku o brzom napuštanju fosilnih goriva. Osim toga preko 100 učesnika je potpisalo sporazum koji definiše poslednji datum za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka ga najpre nije potpisala uz pozivanje na drugačiji stav o temi e-goriva, dakle sintetička goriva. Potpisnici isključuju njihovu primenu.

Održiva logistika - Mnogo toga se desilo. Još više ostaje da se uradi.

Svako ih poznaje, slike eksploatacije ljudi i prirode, zagađenja prirode i prirodnih katastrofa, protesta i samita o klimi.

Sada je važno pozabaviti se onim šta su sve ove slike izazvale. Koji delovi odluka i zakona su relevantni za transportna i logistička preduzeća? Koje mere mogu sprovesti preduzeća koja u okviru zakona o lancu snabdevanja važe kao dobavljači?

Budući delovi serije „Održiva logistika“ daju impulse za odgovore baš na ova pitanja. Klimatske promene žele da budu transportovane u svet - za to je potrebna najbolja logistika.

Da li ste spremni za sledeći korak u pravcu održivosti? Digitalizacija sreće optimizaciju iskorišćenosti kapaciteta u sistemu pametne logistike TIMOCOM-a. Izgradite svoju mrežu proverenih međunarodnih preduzeća i smanjite prazne vožnje koje se mogu izbeći.

Izbegnite sada prazne vožnje