skip navigation
Logističko znanje 03.12.2020
5 Min.

Novo vrednovanje postojećih lanaca snabdevanja - snabdevanje na kratkoj uzdi?

Proizvodni sektor i trgovina su pred izazovom da lance snabdevanja u budućnosti osmisle tako da oni budu otporni na krize i na taj način nezavisni od uskih grla sa sirovinama.

U najčešće prateće pojave korona krize spadaju uska grla u snabdevanju zbog prekinutih lanaca snabdevanja. Privreda je globalizacijom umrežena širom sveta; isporučioci sirovina i proizvodni pogoni evropskih proizvoda često imaju sedište u inostranstvu. Zbog sveobuhvatnih mera za sprečavanje pandemije korone, mnoga preduzeća su pred izazovom da se pozicioniraju na nov način. I to u veoma kratkom roku, a da pri tom ne izgube iz vida ekonomičnost na jednoj i održivost u vremenima nakon krize na drugoj strani. Koja su rešenja za pronalaženje ravnoteže, jasno pokazuje trenutno stanje.

Kriza otkriva krhkost lanca stvaranja vrednosti. Zavisnost od tražnje, od dobavljača i spoljnih faktora se pokazuje kao slaba tačka, kao i just-in-time proizvodnja. Put ka samostalnosti od zemalja i preduzeća je znatno skraćivanje lanaca snabdevanja.

Proizvodnja na mestu tražnje

Mogućnost samodovoljne proizvodnje u slučaju potrebe je u kriznim vremenima od ključnog značaja, ali je trenutno moguća samo u ograničenom obimu. Uska grla kod dobara kao što su zaštitne maske za lice i lekovi su posledice sa kojima se suočavaju sve evropske zemlje. Roba se proizvodila uglavnom u Kini i Indiji, a ove zemlje isporučuju i neke osnovne sirovine. Premeštanje proizvodnje u sopstvenu zemlju ili u Evropu je, međutim, zbog netransparentnosti izvora sirovina često teško, što se tiče tačnog porekla kao i preciznog sastava. Pronalaženje adekvatne zamene u bližem okruženju je zadatak koji iziskuje mnogo vremena i troškova.

Kako bi se moglo fleksibilno reagovati na poremećaje, proizvodna preduzeća bi trebalo da izgrade mrežu dobavljača. Pored dobavljača sirovina u to spadaju i preduzeća iz oblasti transporta i logistike. Ukoliko ona dolaze iz bližeg okruženja, to pored vremena reakcije poboljšava i transparentnost lanca stvaranja vrednosti i time poverenje potrošača u proizvode. Polazna tačka da se izgradi ovako diverzifikovana proizvodna

mreža na nivou pružalaca usluga (https://www.timocom.rs/smart-logistics-system/profili-preduzeća) su sistemi kao što je TIMOCOM-ov. Ovde se susreću proizvodna i trgovinska preduzeća iz cele Evrope i mogu međusobno sklapati poslove. Takođe je preko sistema moguće direktno umrežavanja transportnih i logističkih preduzeća.

Zbog znatno većih zahteva u pogledu kvaliteta i proizvodnih troškova u odnosu na omiljene zemlje proizvodnje kao što su Kina, Indija, Malezija itd. značajno bi porasla i cena mnogih proizvoda. To bi se relativizovalo samo proizvodnjom velikih količina, što bi bio slučaj sa zaštitnim maskama za lice i lekovima i generalno robom svakodnevne potrošnje.

Prema tome, zadatak upravljanja rizikom za slične situacije u budućnosti je tačna procena koje grupe dobara u kriznim situacijama podležu posebno velikoj tražnji. Proizvodnja u sopstvenoj zemlji ili na evropskom nivou bi na kraju krajeva dovela do željene nezavisnosti, a uslovno i do odgovarajućeg stvaranja infrastrukture.  Osim toga bi se vratio i know-how o sirovinama i proizvodnji robe.

Revolucija u korišćenju skladišta

Ako se priča o masovnoj proizvodnji, brzo se postavlja pitanje gde će se skladištiti sirovine sa jedne i gotovi proizvodi sa druge strane. Ukoliko se to radi na neodređeno vreme, to odstupa od dosadašnjih normi i mora se ponovo učiti. Njihovo sprovođenje bi za posledicu imalo povećanje sposobnosti reakcije u slučaju potrebe, iznenadni rast tražnje bi mogao biti zadovoljen i očuvana sposobnost isporuke.

Kako bismo bili spremni za dugoročne vanredne situacije kao što je pandemija korone 2020. godine, proizvođači bi trebalo da stvore osnovne pretpostavke koje ih osposobljavaju za reakciju na prekomernu proizvodnju. Viškovi bi se u tom slučaju mogli proizvesti na osnovu iskustvenih potreba i ležali bi u dovoljnoj količini spremni na poziv.

Fleksibilna infrastruktura omogućuje održivost

Pre koraka kojim bi se proizvodnja preselila u region tražnje, u svakom slučaju bi trebalo preispitati njenu održivost. Polazeći od COVIDA-19, samo mali broj preduzeća ima mogućnost da sa proizvodnje npr. odeće pređe na proizvodnju zaštitnih maski za lice. A jedno ovakvo novo usmerenje bi nakon krize takođe moralo imati mogućnost povratka na staro jer će se i potrebe vratiti. Prilikom stvaranja novih proizvodnih pogona bi bila neophodna primena najnovijih tehnologija. Isto važi za trajno preuređenje već postojećih proizvodnih postrojenja. Nove tehnologije se odlikuju automatizacijom i digitalizacijom i čine osnovu fleksibilnog delovanja. To posebno važi za krize i generalno za vreme u kojem se zahtevi potrošača prema dobrima brzo menjaju.

Zbog toga proizvodnja robe koja je važna u kriznim vremenima može biti plan B za preduzeće. Jedinstvena obeležja kao što je biološka razgradivost nakon korišćenja odgovarajućeg proizvoda bi mogla pozitivno uticati na uspeh. Jer rastuća svest o zaštiti životne sredine i resursa među stanovništvom i u industriji čini polaznu tačku za održivu proizvodnju robe. Na taj način bi se prema potrošačima mogla opravdati viša cena i povećati atraktivnost regionalno proizvedenih proizvoda.

Mešavina čini čuda

Preseljenje proizvodnje svih roba direktno na tržište plasmana nije preporučljivo za zemlje poput Nemačke, koje žive od izvoza. Kao prvo, taj primer bi sledili i drugi, a kao drugo njihova tržišta bi zbog visokih troškova bila praktično nekonkurentna. Osim toga, upravo ogroman broj malih preduzeća ne bi mogao podneti finansijski teret na duge staze. Upravljanje rizicima bi shodno tome moralo obavezno uzeti u obzir analizu neophodnosti da se stvori nezavisnost od inostranstva za odgovarajuću grupu proizvoda.

Najzad, kombinacija svih komponenti je ono što proizvođače oprema za budućnost:

  • regionalno i međuregionalno kao i održivo proizvedeni proizvodi
  • kratki putevi nabavke sirovina
  • primena najmodernijih tehnologija
  • Skladištenje roba važnih u kriznim vremenima na duže staze

Prijava za bilten

Sva polja sa oznakom '*' su obavezna i molimo Vas da ih popunite.

Slanjem formulara za registraciju potvrđujete da ste upoznati sa našim Smernicama o zaštiti podataka.

Prijava za bilten:


Vaše lične podatke (adresa e-pošte, ime i prezime) TIMOSOFT GmbH prosleđuje radi slanja informacija e-poštom banci podataka sC-Networks GmbH (Registarski sud: Okružni sud Minhen, registrski broj: HRB 14 65 73), Enzianstr. 2, 82319 Starnberg. SC-Networks GmbH podleže Saveznom zakonu o zaštiti podataka, kao i uputstvima TIMOCOM GmbH.

do vrha