skip navigation
Logističko znanje 12.07.2021
6 Min.

Koliko je bitna digitalna mreža za budućnost logistike?

Intervjuu sa Linom Harispuru, višim naučnikom u institutu Fraunhofer IIS

Lina Harispuru je viši naučnik u odeljenju analitike u radnoj grupi za Supply Chain Services instituta Fraunhofer.

Iako se digitalizacija sve više širi: Transportni procesi se najvećim delom još uvek odvijaju neefikasno. Pri tom su dva bitna faktora nedostatak transparentnosti i kooperacije među učesnicima. Svojim istraživačkim radom Lina Harispuru, viši naučnik u radnoj grupi za Supply Chain Services u institutu Fraunhofer, unapređuje viziju transportne logistike 4.0. Šta je potrebno za to i koliko smo daleko od ovog cilja, objašnjava nam u sledećem intervjuu.

TIMOCOM: Dobar dan, gospođo Harispuru, Vi se devet godina bavite transportnom logistikom i kombinovanim saobraćajem. Ispričajte nam, molim Vas, šta obuhvata Vaše polje istraživanja.

Lina Harispuru: U  radnoj grupi SCS instituta Fraunhofer u prvom planu je digitalna transformacija u upravljanju lancima snabdevanja. U ovom kontekstu se intenzivno bavim veštačkom inteligencijom (VI) i generisanjem znanja iz podataka u težištu istraživanja transportna logistika i kombinovani saobraćaj – i takođe njihovoj digitalizaciji.

TIMOCOM: Vi zastupate tezu da je transport između preduzeća u finansijskom i vremenskom smislu neefikasan. Najpre: Šta se tačno podrazumeva pod transportom između preduzeća? Kao drugo: Zašto je on neefikasan i kako se to može bolje rešiti?

Lina Harispuru: Pod transportom između preduzeća podrazumevamo transport između različitih preduzeća kao pandan intralogističkom transportu. Zbog informacione asimetrije kao posledice nedostatka transparentnosti ili kooperacije između logističkih preduzeća sa jedne strane i prevoznika sa druge strane ovi transportni procesi između preduzeća se uglavnom odvijaju veoma neefikasno. Kada bi se eliminisale ove informacione asimetrije, transportni podaci bi se mogli koristiti ciljanije, kako bi se transportni procesi odvijali brže i jeftinije. Pri tom važnu ulogu igra prikupljanje i korišćenje podataka.

TIMOCOM: Time želite da kažete, da za transportne procese nisu dovoljni samo podaci? Šta bi trebalo da se desi da možemo da govorimo o transportnoj logistici 4.0 i kako tačno definišete ovaj pojam?

Lina Harispuru: Podaci za transportne procese nisu dovoljni za automatsko upravljanje i obavljanje transporta. Kao poslednja karika u lancu stvaranja vrednosti transportu su potrebni podaci o prethodnim koracima procesa. Postojeći podaci su, međutim, uglavnom puni grešaka, nepotpuni ili ih uopšte i nema.

Kao primer posmatrajmo transportni proces kod komadne robe:

Kod komadne robe se pokazuje da proizvođači nedovoljno stavljaju na raspolaganje podatke o dimenzijama proizvoda koji se transportuju. To otežava raspoređivanje i nakon toga planiranje utovara kamiona, čime ovi radni koraci u najvećoj meri nisu automatizovani, a ponekad čak mora uslediti spontano ponovno planiranje utovara. Povećanje efikasnosti se ponekad može postići samo ako se generalno mogu poboljšati podaci za transportne procese.

Zbog toga pod transportnom logistikom 4.0 podrazumevamo podršku transporta između preduzeća baziranu na podacima i umrežavanju uz pomoć digitalnih tehnologija radi transparentnijeg, aktivnijeg i efikasnijeg upravljanja, organizacije, obavljanja i odvijanja.

Shodno tome postojeći podaci se moraju bolje analizirati i stvoriti putevi da se različitim akterima na raspolaganje stavi još procesnih podataka. Za

to je neophodno koristiti digitalne tehnologije za pojedinačne korake transportnog procesa i dalje unapređivati umrežavanje svih aktera.

TIMOCOM: Koju ulogu prilikom umrežavanja igra FreightTech?

Lina Harispuru: FreightTech aplikacije će lance stvaranja vrednosti dodatno automatizovati i inteligentnije osmisliti. Značaj platformi će rasti. One igraju odlučujuću ulogu u umrežavanju svih igrača i u budućnosti će još više preuzeti kontrolu nad celokupnim procesom i interakcijom svih aktera. Mora se posmatrati i pojačana kooperacija između etabliranih igrača i start apova. Kao primer treba navesti kooperaciju između DHL-a i američke platforme za drumski saobraćaj Convoy. Međutim, poslednjih godina je najveći deo (oko 90%) svetskog novca za  logističke start apove odlazilo u SAD i azijske zemlje. U Evropi je investirano manje od 10% novca. Uprkos tome i u Evropi su sve više osnivani start apovi u oblasti FreightTecha koji su nudili rešenja u okviru lanaca stvaranja vrednosti.

TIMOCOM: I mi smo došli do sličnih rezultata u našoj Beloj knjizi o FreightTechu. A šta to mogu drugi da nauče od start apova u oblasti FreighTecha?

Lina Harispuru: Ovi logistički start apovi prate poslovne modele zasnovane na podacima i uz pomoć VI koriste raznolikost podataka kako bi ili stvorili dodatne ponude ili efikasnije osmislili lance stvaranja vrednosti, posebno kada su u pitanju troškovi i vreme.

U ovom kontekstu nastaju mnoge interesantne ideje diskontinuiteta koje pokazuju da izlazak iz šablona stvara nove perspektive.

Jedinstveno obeležje će steći oni lanci stvaranja vrednosti, odnosno ekosistemi koji su potpuno automatizovani, umreženi i inteligentno osmišljeni.

Zbog toga je bitno pored visoko automatizovane i inteligentne dodele naloga između pošiljaoca i prevoznika sada stalno u potpunosti uključiti i druge procese kao što su planiranje i obavljanje transporta i njihove prethodne procese. Rupa koja ovde trenutno postoji mora se zatvoriti. U tome važnu ulogu igra VI. 

TIMOCOM: Pojam veštačke inteligencije u transportu. A kako logistička branša može sada profitirati od Vaših analiza?

Lina Harispuru: Kao prvo kroz naša istraživanja posebno o VI u transportnoj logistici i kombinovanom saobraćaju. Osim toga nama u radnoj grupi SCS na institutu Fraunhofer bitan je sveobuhvatan pogleda na preduzeće, npr. i pitanje o (novim) poslovnim modelima zasnovanim na podacima:  Dakle, kako raspoložive podatke možemo učiniti korisnim i iz toga razviti nova rešenja i usluge, zasnovane na podacima. Najzad,

rezultati istraživanja naših različitih odeljenja imaju uticaja na praksu. Jer prednost je što mi vidimo i preispitujemo mnoga različita preduzeća, kao i njihove radne procese. Mi se bavimo očiglednim, ali i onim možda najpre nešto skrivenim problemima i razvijamo modele rešenja koji se mogu ugraditi u postojeće sisteme.

A ako se pogleda u budućnost: U pogledu transportnih procesa i logističke infrastrukture vodonik će postati važna tema – i strateška pokretačka snaga.

O ličnosti

Lina Harispuru je viši naučnik u odeljenju analitike u radnoj grupi za Supply Chain Services instituta Fraunhofer IIS za integrisane šeme. Kao ekspert u branši sarađuje sa udruženjima, ministarstvima i preduzećima. Cilj je da se pokaže koje su mogućnosti primene analitike u transportu, koja dodata vrednost se iz toga može generisati – i kako će transportni procesi i transportno tržište menjati u budućnosti. Umrežite se sa njom na LinkedIn

Prijava za bilten

Sva polja sa oznakom '*' su obavezna i molimo Vas da ih popunite.

Slanjem formulara za registraciju potvrđujete da ste upoznati sa našim Smernicama o zaštiti podataka.

Prijava za bilten:


Vaše lične podatke (adresa e-pošte, ime i prezime) TIMOSOFT GmbH prosleđuje radi slanja informacija e-poštom banci podataka sC-Networks GmbH (Registarski sud: Okružni sud Minhen, registrski broj: HRB 14 65 73), Enzianstr. 2, 82319 Starnberg. SC-Networks GmbH podleže Saveznom zakonu o zaštiti podataka, kao i uputstvima TIMOCOM GmbH.

do vrha