Korona kao pokretač digitalizacije

Odjednom je sve krenulo brzo: krajem marta Nemačka je bila u izolaciji. Širom zemlje postojala je zabrana kontakata, a život građana se fokusirao na jedno mesto: sopstveni dom. Neka preduzeća su već ranije odlučila da svoje zaposlene pošalju da rade od kuće ako su imala mogućnosti za to. Oni koji još nisu bili doneli pravilnike za rad od kuće bili su prinuđeni da manje ili više preko noći stvore mogućnosti za mobilni rad nezavistan od lokacije - u svetu čija mobilnost je potpuno zaustavljena. Napori su bili enormni, ali promene izazvane koronom su bile još veće.

Promena paradigme

Uprkos svim početnim ograničenjima pokrenuto je mnogo toga. Došlo je do promena koje su ranije bile teško zamislive, kao što je rasprostranjen rad od kuće, konferencije isključivo preko veba umesto na licu mesta ili digitalizacija procesa koji su se do sada odvijali uglavnom analogno. Nakon kulture prisutnosti došla je revolucija udaljavanja - iznuđeno.

Preduzeća koja su još pre krize bila veoma napredovala u oblasti digitalne transformacije gotovo nisu imala problem da pronađu novi modus rada. Ali za mnoge, takođe i u logistici, izazovi su bili daleko veći. Pri tom su elementarna bila dva aspekta: Tehničke pretpostavke kao i faktor čovek.

Homo digitalis?

Korenita promena koju je korona izazvala je bilo socijalno ili bolje rečeno fizičko distanciranje. Kako bismo zaštitili sebe i druge, još uvek postoji obaveza distance od 1,5 metra - sa dalekosežnim posledicama. Kako bi mogla da se poštuje odgovarajuća distanca, širom zemlje su ispražnjene kancelarije i opremljene kućne kancelarije. Na taj način se digitalizacija i kod najvećih skeptika uselila u mnoge oblasti života i takođe i u svet rada. Prosto nije bilo vremena za razmišljanje i diskusije. Pokušaji i pogreške ili „jednostavno uradi to“ bio je moto u tom momentu.

Socijalna interakcija i profesionalna saradnja su se preselile u digitalni svet. Nije više bilo moguće osloniti se na proverene postupke. Prilagođavanje, promena, novi način razmišljanja. Sve to se odigravalo u brzom pokretu, a procesi prilagođavanja su na mnogim mestima išli još i dalje. Još pre toga su počeli da kruže pojmovi kao što su agilnost i fleksibilnost. Trenutno se pokazuje ko je stvorio preduslove za to ili tek mora da ih stvori.

Proces transformacije koji je korona ubrzala tim više uslovljava usavršavanje i podsticanje zaposlenih. Mnogi rukovodioci beleže pozitivna iskustva da su njihovi timovi produktivni i kada rade od kuće i saradnja može da funkcioniše isto tako i digitalno. Uprkos tome, mnoga preduzeća imaju problem sa savladavanjem digitalne transformacije. Uzrok tome je ne samo nedostatak tehničkih sredstava, već i činjenica da ne postoji know how.

Trenutna otvorenost za digitalni svet može da dovede do toga da skok u sledeću fazu digitalne transformacije bude uspešan. Dalje od oreola pretpostavljenog ili stvarnog znanja stručnjaka, pravo ka svakodnevnom radu sa digitalnim aplikacijama i tehnikom. I na kraju, ali ne i najmanje važno, i pored krize su potrebne investicije u mere usavršavanja u preduzeću. Ovaj zamah bi trebalo prigrabiti jer i bez korone i zabrane kontakata izazovi digitalne transformacija su veliki.

Logistika prve generacije sreće logistiku četvrte generacije

Nacija je sa čuđenjem doživela činjenicu da su na početku epidemije mnoge zdravstvene ustanove slale podatke Institutu Robert Koh faksom. Možda je tako generacija Z po prvi put saznala šta je faks. U logistici se ovaj komunikacioni uređaj iz prošlog milenijuma i danas često koristi - što je još jedan dokaz da branša u digitalnoj transformaciji ide u dve različite brzine.

Često je bilo reči o tome koliko Nemačka u digitalizaciji kaska za drugim zemljama. Mnoga rangiranja zemalja su izgleda naglašavala priču o večnoj neotkrivenoj zemlji. Prema Digital Economy and Society Index Evropske Komisije iz 2019. Godine, Nemačka u digitalnoj transformaciji zauzima u proseku 12. mesto od (tada još) 28 zemalja. Ali onda je došla korona. Virus je ove godine dao prvi, iako neželjeni, podsticaj daljem razvoju. Ko želi da preživi krizu, morao je i još uvek mora neizbežno biti digitalan. To posebno važi za tako važnu branšu za ceo sistem kao što je logistika. Ali koliko će promena prema stvarno digitalnoj ekonomiji napredovati, ostaje da se vidi. Neke promene će se, međutim, sigurno pokazati kao nepovratne. Kao na primer rad od kuće, koji je doveo do toga da čak i mala preduzeća svoje procese moraju organizovati digitalno.

Jer digitalizacija se već ubrzavala potpuno nezavisno od  korone. Razlika je samo da je u velikoj meri prepoznata i njena neodložnost. Pri tom se trenutno često traže osnovne digitalne infrastrukture. Ali postoje akteri u logistici koji su već mnogo dublje prodrli u digitalni preokret i repozicioniranje svojih procesa, proizvoda i usluga. Ključne reči za to su veštačka inteligencija, mašinsko učenje, transparentnost i automatizacija. Integracija ili povezivanje učesnika na tržištu, digitalnih aplikacija i procesa igra pri tom posebnu ulogu u uspostavljanju standarda i pravljenju logistike ne samo digitalnom već i pametnom.

 Troškovni faktor digitalizacije?

Prema Beloj knjizi PwC objavljenoj u aprilu, pametne logistike važe kao ključ uspeha i pokretač lanca snabdevanja ekosistema budućnosti. Na taj način se čini da je primenom pametne logistike moguć potencijal uštede od 50 procenata. Kako bi se ovaj potencijal mogao koristiti, potrebni su odgovarajuća digitalna infrastruktura i know-how stručnjaka. Ali u krizi je svakako jedno postalo jasno: logističari se veoma trude za svoje klijente, ali od digitalizovanih procesa mnogi su nažalost još uvek miljama udaljeni. Uzrok tome je i heterogenost branše. Na tržištu posluju mali špediteri sa voznim parkom od možda četiri vozila, isto tako kao i veliki međunarodni prevoznici za koje su rad zasnovan na podacima i automatizaciji već svakodnevica.

Prepreka implementaciji digitalnih tehnologija je često strah od visokih troškova. Ali oni se vremenom mogu kompenzovati potencijalom uštede. Zapravo zastoj u investicijama na kraju može dovesti do velikog porasta troškova. A digitalna transformacija nije uvek povezana sa velikim finansijskim investicijama. Postoje mnogobrojni sistemi i platforme koji omogućuju digitalizaciju procesa potpuno bez nabavke različitih pojedinačnih alata ili koji omogućuju povezivanje postojećih sistema uz pomoć interfejsa. Opcije su mnogobrojne, samo se moraju iskoristiti. Šansa, posebno za Nemačku, sada se sastoji u tome da se virus i dalje drži pod kontrolom i na taj način iziđe iz krize pre drugih. Time i da se prednost u sprečavanju širenja virusa koristi i za to da se brže sustižu drugi u digitalizaciji. 

Korišćenje prednosti

Fleksibilan i agilan rad je kao rezultat digitalne transformacije odlučujuća prednost u sve promenljivijem svetu. Mogućnost brzog prilagođavanja na novu situaciju znači u obrnutom smeru da se reakcije brže pretvore u samostalnu akciju - a očekivani nedostatak pretvori u prednost. Rast digitalizacije kao odgovor na koronu ne sme izgubiti svoju snagu povratkom u varljivu normalnost. Naprotiv. Upravo sada smo kako privatno tako i poslovno više nego ikad zavisni od funkcionalnih i efikasnih alata kao i od znanja rukovanja njima. Ako je verovati virolozima i epidemiolozima, ovo neće biti poslednji talas virusa koji čovečanstvo doživljava. Digitalizacija se u krizi pokazala kao važan alat u očuvanju privrede i društva. To je tim značajnije za logistiku koja kako u svakodnevici tako i u kriznim vremenima snosi odgovornost za snabdevanje stanovništva.

Prema jednoj anketi Bitkoma devet od deset preduzeća sada vide digitalizaciju čak kao šansu. Zašto, dakle, ne iskoristiti vreme i prednost? Skretnice su sada postavljene.